ОШ "Митрополит Михаило"

 ВРШЊАЧКО УЧЕЊЕ
 Вршњачка помоћ је начин учења уз помоћ вршњака, где се разлике међу ученицама користе као ресурс за подршку у учењу. Наставници су ту само као координатори и покретачи процеса неговања узајамне подршке међу ученицима.Познато је да најбоље учимо онда када подучавамо друге.У овом процесу учења на добитку су сви који учествују.Они који подучавају и они које подучавају.Овај облик учења углавном се организује као рад у паровима ,што омогућава да оба ученика буду активна у току учења, што је и услов успешног учења.
Вршњачка помоћ се показала као вишеструко корисна са безброј позитивних ефеката.
Мотивациони-деца показују већа интересовања за рад и боље резултате, социјални ефекат укључивање свих ученика, смањивањем предрасуда према ученицима који имају проблема у учењу, уважавање различитости, неговање толеранције.Један од ефеката је и подизање самопоуздања , јер се деца која имају тешкоће у учењу осећају прихваћено.
Суштински значај овог облика учења је стварање инклузивног окружења, , отварање врата инклузији односно реализација права да сва деца уче заједно.

"Оснаживање школа за инклузивно образовање "
Пројекат "Оснажени - укључени"

Програм под називом "Оснаживање школа за инклузивно образовање", реализује Министарство просвете и науке, а све то у оквиру пројекта" .Пружање унапређених услуга на локалном нивоу-DILS ', захваљујући зајму Светске Банке.
За рад и укључивање у програм " Оснаживање школа за инклузивно образовање услове су испуниле 134 школе.
Тако је прва компонента интерактивног рада Министарства просвете и науке и одабраних школа на овом пројекту, програм обука, а све у циљу подизања капацитета школских тимова.
Програм ће бити реализован у неколико праваца, што ће подразумевати обуку на следеће теме: мапирања деце са сметњама, израде педагошких профила и индивидуализације, менторску подршку у писању предлога пројекта, обуку о изради ИОП-а, према потребама школа и супервизију урађених ИОП-а у школама.
Основна школа " Митрополит Михаило“ из Сокобање је укључена у програм "Оснаживање школа за инклузивно образовање" и имала је пет представника на обукама- директора и чланове стручног тима за инклузивно образовање . Поред овога у фебруару 2011. године, група од 35 запослених из наше школе добила је дводневну обуку на тему : " Мотивација и психолошки принципи учења", а пошто је наша школа након конкурса за грантове добила средства, имали смо и једну једнодневну обуку са тимом DILS пројекта, како би добили сва детаљна упутства о финансијском и наративном извештавању о пројекту.
Наша школа је у оквиру пројектног циклуса „Оснаживање школа за инклузивно образовање“ добила и пројекат "Оснажени  укључени" , који ће бити имлементиран у року од 12 месеци и чија је укупна вредност 4056,34еура.

Циљеви овога пројекта су:
1. Унапређивање професионалних компетенција запослених у школи за рад са ученицима са сметњама у развоју, ученика са индивидуалитетом и тешкоћама у учењу.
2. Унапређивање сарадње са родитељима ученика са сметњама у развоју,са релевантним институцијама на локалном нивоу, као и што квалитетније укључивање ученика са сметњама у развоју, индивидуалитетом и тешкоћама у учењу.
3.Квалитетније укључивање ученика са сметњама у развоју, инвалидитетом и тешкоћама у учењу у образовни процес.
У нашој школи, итекако, постоји свест о потреби индивидуализације и прилагођавања рада поменутим ученицима, али, нашој школи тај процес додатно отежавају проблеми са којима се сусрећемо.

Сви се несебично трудимо и залажемо, а коначни резултат може бити повољан само уз координацију и подршку како локалне заједнице тако и свих просветних радника, јер не заборавимо да смо сви једнаки, нема посебних и издвојених,и с тога ово јесте важан корак ка постизању жељеног нам циља.

ДОПРИНОС ЛОКАЛНЕ ЗАЈЕДНИЦЕ ИНКЛУЗИЈИ

Страх, предрасуде и незнање узрокују искљуцивање оних који су другацији. Ставови се мењају кроз интеракцију и заједницки зивот. У спроводјењу инклузивне политике акценат је управо на стварању таквих услова у друству, а не на особи која је разлицита. Инклузија је питање друства у целини, а не само питање сколе и образовања. То је процес који зависи од свих нас и од којег сви имамо добити.

Интерресорне Комисије представљају сервис преко којег се спроводи инклузивна политика на локалном нивоу. Кроз њен рад нагласен је знацај заједницког деловања у најбољем интересу сваког детета, то јест, неопходност сарадње установа из ресора образовања, здравства и социјалне застите, струцњака, родитеља и  локалне самоуправе. Циљ је препознати децу којој је потребна додатна подрска, одредити подрску и створити услове за адекватно и квалитетно укљуцивање детета у зивот заједнице. Интерресорна Комисија то цини прузањем и утврдјивањем конкретних програма подрске који се предлазу родитељима и локалним установама.

Дакле, проценом индивидуалних образовних потреба детета и уљуцивањем детета у одговарајуци образовни програм, односно вецом доступности образовања, омогуцава се квалитетнији развој деце из осетљивих група и њихова боља укљуценост у заједницу. Са друге стране, знацај инклузије огледа се и у развоју климе увазавања разлицитости и афирмацији позитивних друствених вредности.

Ста јос доноси на локалном нивоу ова медјуресорна сарадња? Бољу размену информација, свакако, а тиме и препознавање деце којој је потребна додатна подрска и  ангазовање локалних институција на потпунијем укљуцивању деце из осетљивих група у програм обавезног образовања. То омогуцава локално планирање образовања, као и повезивање образовања и рада. Такодје,веома вазна улога ИРК огледа се и у повецавању осетљивости локалне заједнице на потребе деце која долазе из осетљивих група, а управо томе је допринело организовање трибине и остале активности које су спроведене у оквиру кампање “Сви у сколу, будуцност за све”.

ТРИБИНЕ “ОБРАЗОВАЊЕ ЗА СВЕ“ У СОКОБАЊИ

Савез учитеља Републике Србије (СУРС), Центар за интерактивну педагогију (ЦИП) и Центар за образовне политике (ЦОП), уз подршку Фонда за отворено друштво и у сарадњи са тимом пројекта „Пружање унапређених услуга на локалном нивоу – ДИЛС” Министарства просвете покрећу кампању “Сви у школу, будућност за све” којом се подржава образовна инклузија заснована на основу Закона о основама система васпитања и образовања Републике Србије из 2009.
У оквиру кампање ''Сви у школу, будућност за све'', у Сокобањи је у Великој сали општине Сокобања одржана Трибина „Образовање за све“, у уторак 19. априла 2011.
Трибини су присуствовали представници родитеља, Црвеног крста, Центра за социјални рад, Канцеларије за младе, Омладинске организације О-2 ,Здравственог центра, Ромског удружења, удружења „Зелено срце“ и одбојкашког клуба “Озрен“ која сарађују са школама, чланови ИРК-е, представници основне школе, средње школе и предшколске установе- наставници, професори,васпитачи, стручни сарадници.
Трибини је присуствовало 125 полазника од тога 104 просветна радника и 21 представник грађанства.Значајно је да су трибини присуствовали представници основне школе из Сумраковца, Подгорца, као и основне,средње школе и предшколске установе из Бољевца . Пошто се кампања не одржава у њиховом граду,у Сокобањи су имали прилику да и они учествују у трибини и размене искуства са осталим колегама.
Учеснике и излагаче на трибини поздравила је Тања Николић, градска већница општине Сокобања дајући пуну подршку одржавању трибине , као и значају саме инклузије за целокупно друштво.Посебно је нагласила да је локална самоуправа спремна да помогне и изађе у сусрет у решавању свих проблема који се буду јавили. Затим је учеснике поздравила локална координаторка кампање Зденка Миливојевић, захвалила се присутнима на одзиву и подсетила све на значај размене искуства и добре праксе инклузивног образовања у Сокобањи.
Излагачи на тибини били су:
1.Мирсада Топаловић,саветник ШУ Зајечар-фасцилитатор трибине
2.Славко Николић, саветник ШУ Зајечар.
3.Марија Крстић, психолог-члан ИРК
4.Драгана Голубовић, професор раз.наставе-презентер примера добре праксе
Просветни саветник, Славко Николић говорио је о законским регулативама и инклузивној школи. Мирсада Топаловић говорила је о индивидуализованом приступу и индивидуалном образовном плану као и о улози инклузивног тима. Члан интерресорне комисије, Марија Крстић говорила је о улози интерресорне комисије. Да је све ово применљиво са доста успеха у пракси, својом примером доказала је учитељица Драгана Голубовић.. Презентације су биле јасне, разумљиве и добро презентоване.
Након паузе, отворили смо дискусију која је почела питањима присутних. Било је тринаест занимљивих питања за предаваче. Питања о инклузивној образовној пракси, односила су се на сарадњу са родитељима, вредновање рада наставника и услове за рад у инклузивним одељењима, мотивисање ученика у школи, и сл.

Одговорили су на постављена питања, а затим је мајка једног дечака пренела своја искуства у вези са тешкоћама свог детета сада ученика средње школе.Његов проблем je дисграфија која је препозната још у основној школи, тако да се ученик даље усмерио ка правилном избору средње школе, добиo неопходну подршку и превазишао проблем уз помоћ стручних лица. По завршетку трибине видела су се лица задовољних посетилаца. Трибина се одвијала у пријатној атмосфери.Од изузетног значаја је била помоћ колегиница из УД Сокобања, као и тима за ИО основне школе.
Одржавање трибине пропраћено је од стране ТВ и радио Сокобање.
Локални координатор
Зденка Миливојевић